Da bi ovaj ugovor imao pravnu snagu, mora biti zaključen u propisanoj formi i obavezno overen kod javnog beležnika.

U osnovi, ovaj tip ugovora omogućava starijim osobama sigurnost u pogledu svakodnevne brige i egzistencijalne podrške. Zbog toga je često prisutan u pravnoj praksi, naročito kao rešenje kada nema neposredne porodične pomoći.

U nastavku sledi objašnjenje kako se ovakav ugovor sklapa, šta mora da sadrži i koje posledice može da ima za obe strane.

Šta sve može da obuhvati ugovor o doživotnom izdržavanju?

Osobe starije životne dobi koje više ne mogu same da brinu o sebi, a nemaju bliske članove porodice ili žele sigurniji oblik zaštite, sve češće biraju da sačine ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se dogovaraju o brizi u zamenu za imovinu. 

Kod ovog vida ugovora, odgovornosti davaoca izdržavanja obuhvataju sve što je neophodno za svakodnevno funkcionisanje, od ishrane i higijene, do obezbeđivanja lekova i pomoći pri kretanju. Neretko se ugovara i zajednički život, kako bi pružanje podrške bilo neposredno i kontinuirano.

Ako se u tekstu ugovora ne preciziraju pojedinačne obaveze, primenjuju se opšta pravila iz Zakona o obligacionim odnosima. Pri tom, važno je da se opterećenje za davaoca realno sagleda. Ugovor ne sme da postane izvor nesrazmernih obaveza, posebno ako primaoc zahteva intenzivnu negu.

Šta izdavaja ugovor o doživotnom izdržavanju u pravnom smislu?

Ovaj tip ugovora, nije, recimo, kao kupoprodajni ugovor, jer spada u grupu sporazuma čije se posledice u potpunosti realizuju tek nakon smrti korisnika izdržavanja. Iako briga i pomoć počinju odmah nakon potpisivanja, pravo na imovinu za davaoca izdržavanja nastupa tek kada druga strana premine.

Takav aranžman podrazumeva visoku dozu međusobnog poverenja, budući da se često sklapa među osobama koje su već povezane porodičnim ili prijateljskim vezama.

Međutim, trebalo bi imati u vidu i da imovina koja se prenosi ovim putem ne postaje deo zaostavštine. Ne uključuje se u raspodelu nasleđa i ne ulazi u obračun zakonskih ili nužnih naslednih prava, što ovaj ugovor jasno izdvaja u odnosu na klasične oblike prenosa imovine.

Zašto je važno da ugovor o doživotnom izdržavanju bude pravilno sastavljen

Ugovor o doživotnom izdržavanju podleže strogo definisanoj formi i ne može se sklopiti bez prisustva javnog beležnika. Sve klauzule moraju da budu jasno formulisane i usklađene sa relevantnim zakonima, inače dokument neće imati pravnu snagu.

Pre overe, preporučuje se da se pripremi nacrt uz pomoć advokata za naslednopravne odnose, kako bi se izbegle kasnije nejasnoće ili sporovi među potencijalnim naslednicima.

Bitna stavka koju javni beležnik mora da saopšti učesnicima jeste da se predmet ugovora, najčešće nepokretnost, po smrti korisnika izdržavanja ne smatra delom njegove ostavine. To znači da zakonski naslednici nemaju pravo da je potražuju po osnovu nužnog dela.

Ova informacija ulazi u posebnu klauzulu koju notar uključuje prilikom overe. Ako bilo koji od zakonom predviđenih uslova bude izostavljen, ugovor se ne smatra važećim i ne proizvodi nikakve pravne posledice.

Kada u izdržavanju učestvuje više osoba

Ugovor može ďa uključuje više učesnika sa jedne ili obe strane, nezavisno od toga da li je reč o licima koja pružaju izdržavanje, ili o onima koji ga primaju. Ukoliko se više osoba obaveže da pruži izdržavanje, njihova odgovornost se tretira kao zajednička, osim ako u ugovoru nije drugačije definisano.

To znači da korisnik izdržavanja ima pravo da traži ispunjenje cele ugovorne obaveze od bilo kog davaoca ponaosob.

Kada je s druge strane ugovora više korisnika, svako od njih ima sopstveno pravo na tačno određene oblike pomoći i podrške, u skladu sa onim što je u dokumentu navedeno.

Na šta konkretno treba obratiti pažnju kada se sklapa ugovor o doživotnom izdržavanju

Suština ovog ugovora je razmena: jedna strana preuzima brigu o drugoj osobi za života, a zauzvrat stiče pravo svojine nad dogovorenom imovinom nakon smrti te osobe. Pravna specifičnost ovog ugovora leži u činjenici da se unapred ne zna koliko će izdržavanje trajati niti koliki će biti njegov stvarni obim i upravo ta neizvesnost (aleatornost) je nužan uslov njegove punovažnosti.

Ako se ugovor potpisuje sa osobom čije je zdravstveno stanje ozbiljno narušeno, a očekuje se kratak životni vek, sud može da oceni da u ugovoru nema dovoljne neizvesnosti. U tom slučaju, može biti poništen zbog neravnoteže između obaveza i koristi.

Takođe, kod starijih ili kognitivno oslabljenih osoba, može biti potreban medicinski nalaz ili mišljenje nadležnog organa kako bi se potvrdilo da je osoba svesna sadržaja ugovora i posledica koje iz njega proističu.

Sporove najčešće izaziva nejasna formulacija obaveza i izostanak dokumentovanih dokaza o stvarno pruženoj nezi. Kako bi se izbegli mogući sukobi i pravne posledice, savetuje se uključivanje advokata za nasledno pravo, koji će u slučaju sumnje da su prava korisnika izdržavanja ugrožena pokrenuti odgovarajuće pravne mere.