Ipak, ni ovakav ishod nije apsolutna garancija da komplikacije neće nastati.

Problemi se mogu javiti relativno brzo nakon ugradnje, ali i znatno kasnije, kada se očekuje da je implant već stabilan. Uzroci neuspeha su različiti, od slabog srastanja implanta sa kosti do infekcija koje narušavaju potporu i dugoročnu održivost.

U nastavku su objašnjeni najčešći razlozi takvih situacija i načini na koje se mogu prepoznati i rešavati.

Vrste zubnih implanta

U stomatološkoj praksi najčešće se koriste dve osnovne kategorije implanta: endostealni i subperiostalni. 

1. Endostealni implant se postavlja unutar vilične kosti i predstavlja standardno rešenje za većinu pacijenata sa odgovarajućom koštanom potporom.

2. Subperiostalni implant se ne ugrađuje u kost već se oslanja na metalni okvir koji leži iznad nje, pa se primenjuje kod osoba sa izraženim gubitkom koštane mase koje ne žele ili ne mogu da prolaze kroz dodatne zahvate nadogradnje kosti.

Odluka o tipu implanta zavisi pre svega od opšteg zdravstvenog stanja, kvaliteta i zapremine vilice, ali i od složenosti potrebne terapije. Trošak može da igra ulogu u izboru, ali ne bi trebalo da bude presudan kriterijum. Kada je u pitanju stomatološka ordinacija Beograd, Novi Sad, Niš i drugi veći gradovi u Srbiji primenjuju savremene protokole ugradnje koji se oslanjaju na detaljnu dijagnostiku, precizno planiranje i individualan pristup svakom pacijentu.

Zbog toga je važno da se pažnja ne zadrži samo na iznosu, već i na stručnosti tima i iskustvu ordinacije, jer dugoročna stabilnost i uspeh terapije imaju veću vrednost od kratkoročne finansijske uštede.

Koliko dugo traju zubni implanti?

Zubni implant predstavlja veštački koren zuba koji se ugrađuje u viličnu kost i služi kao oslonac za krunicu ili most. Njegova uloga je da preuzme opterećenje žvakanja i obezbedi stabilnost nadoknade slično prirodnom zubu.

Posle ugradnje sledi faza oseointegracije, tokom koje se implant povezuje sa koštanim tkivom. Kada je taj proces završen, dobija se čvrsta podloga na koju se najčešće postavljaju bezmetalne krunice. Takva nadoknada vraća normalno žvakanje i jasan govor, bez osećaja pomeranja ili nesigurnosti.

Sam implant je napravljen kao dugotrajno rešenje i u velikom broju slučajeva može da traje decenijama, pa i do kraja života. Sa druge strane, krunica koja se nalazi na implantu je podložna mehaničkom habanju i najčešće se menja nakon 15 do 20 godina. Redovne kontrole kod stomatologa imaju važnu ulogu u praćenju stanja implanta i pravovremenoj zameni protetskih delova.

Šta može da dovede do problema sa dentalnim implantima?

Iako se zubni implanti smatraju pouzdanim rešenjem za nadoknadu zuba, određene okolnosti mogu da umanje njihovu dugoročnu stabilnost. Poteškoće se najčešće javljaju u fazi zarastanja, ali mogu nastati i kasnije, pod uticajem opšteg zdravstvenog stanja, navika ili opterećenja u usnoj duplji.

Oralna higijena i kontrola naslaga

Implanti zahtevaju jednaku pažnju kao i prirodni zubi. Nakupljanje plaka oko implanta može da izazove upalu desni i periimplantitis, stanje koje u uznapredovaloj fazi dovodi do gubitka koštane potpore. 

Redovno pranje zuba, čišćenje prostora oko implanta i periodične kontrole kod stomatologa smanjuju rizik od ovih komplikacija.

Kvalitet i količina vilične kosti

Dobra koštana potpora je preduslov za stabilnost implanta. Kada je kost oslabljena ili smanjena, implant ne može pravilno da se veže za vilicu. Uzroci mogu biti osteoporoza, dugotrajan gubitak zuba ili zapaljenski procesi. 

U tim slučajevima se najčešće razmatra nadoknada kosti, poput augmentacije vilične kosti ili sinus lifta, kako bi se obezbedila dovoljna čvrstina i zapremina kosti za sigurno postavljanje implanta.

Uticaj pušenja

Nikotin i drugi sastojci duvana usporavaju zarastanje i otežavaju vezivanje implanta za kost. Kod pušača se češće javljaju komplikacije, uključujući upale i slabiju stabilnost implanta. 

Smanjenje ili prekid pušenja pre i posle intervencije značajno poboljšava prognozu.

Dodatni faktori rizika

Prekomerno opterećenje implanta, kao kod škrgutanja zubima, može da dovede do mehaničkih oštećenja. Takođe, hronična oboljenja poput dijabetesa, kao i određene terapije i lekovi, mogu da usporie oporavak tkiva i povećaju verovatnoću problema. 

Zato je detaljna procena zdravstvenog stanja važan deo planiranja implantološke terapije.

Kako reagovati ako dođe do neuspeha zubnog implanta

Ako implant izgubi stabilnost ili se jave komplikacije, njegovo uklanjanje se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji i spada u kraće, rutinske intervencije. Kod određenog broja pacijenata moguće je odmah postaviti novi implant na isto mesto, a dostupni podaci ukazuju da je uspešnost takve zamene oko 70%.

Ako je neuspeh praćen gubitkom koštanog tkiva oko implanta, neophodno je prvo sprovesti nadoknadu kosti. To produžava period oporavka i pomera vreme ponovne ugradnje, ali stvara uslove za mnogo bolji ishod. Za pacijente koji ne žele ponovnu implantaciju ili za koje ona nije preporučljiva, kao zamena dolaze u obzir fiksni mostovi ili mobilne proteze, koje mogu da vrate osnovnu funkciju i izgled zuba.

Kod stanja poput periimplantitisa, gde postoji zapaljenje tkiva oko implanta, vađenje nije uvek potrebno. Terapija se tada zasniva na temeljnom čišćenju zahvaćenog područja, uklanjanju bakterija i, po potrebi, primeni antibiotika, pod uslovom da oštećenje kosti nije uznapredovalo.